VRHOVNI SUD REPUBLIKE SRPSKE

Sud

VRHOVNI SUD REPUBLIKE SRPSKE

Broj predmeta

89 0 P 059768 24 Rev

Datum odluke

31. 01. 2025.

Vrsta odluke

rješenje

Nivo suda

Vrhovni sud

Nadležnost

Republika Srpska

VRHOVNI SUD REPUBLIKE SRPSKE, predmet 89 0 P 059768 24 Rev, odluka od 2025-01-31. Ishod: Revizija se usvaja, presuda Okružnog suda u Istočnom Sarajevu broj 89 0 P 059768 24 Gž od 25.06.2024. godine se ukida i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje..

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА РЕПУБЛИКА СРПСКА ВРХОВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Број: 89 0 П 059768 24 Рев Бања Лука, 31.01.2025. године Врховни суд Републике Српске у вијећу састављеном од судија Горјане Попадић, као предсједника вијећа, Тање Бундало и Сенада Тице, као чланова вијећа, у правној ствари тужитељице Република Српска, коју заступа заступник по закону, Правобранилаштво Републике Српске, Сједиште замјеника Источно Сарајево, против туженог Б.К. из Р., С., кога заступа пуномоћник Неђо Шутановић, адвокат из Сокоца, ради утврђења права својине, вриједност спора 5.000,00 КМ , одлучујући о ревизији тужитељице против пресуде Окружног суда у Источном Сарајеву број 89 0 П 059768 24 Гж од 25.06.2024. године, на сједници вијећа одржаној дана 31.01.2025. године, донио је РЈЕШЕЊЕ Ревизија се усваја, пресуда Окружног суда у Источном Сарајеву број 89 0 П 059768 24 Гж од 25.06.2024. године се укида и предмет враћа другостепеном суду на поновно суђење. Образложење Првостепеном пресудом Основног суда у Сокоцу број: 89 0 П 059768 18 П од 20.04.2023. године одбијен је тужбени захтјев тужитељице: - да се утврди да је власник дијела парцеле означене као к.ч. број 1752 К.О. Б. новог премјера звана Б., по култури воћњак 5. класе, укупне површине 4494 м2 и шума 1. класе укупне 443 м2, дијела парцеле к.ч. број 1753/1 К.О. Б. новог премјера звана Б., по култури ливада 7. класе, укупне површине 2577 м2, дијела парцеле к.ч. број 1753/2 К.О. Б. новог премјера звана Б., по култури пашњак 4. класе, укупне површине 893 м2, дијела парцеле к.ч. број 1754 К.О. Б. новог премјера звана Б., по култури шума 4. класе укупне површине 2421 м2, све уписане у лист непокретности број 108/0 К.О. Б. новог премјера, који спорни дијелови одговарају парцелама старог премјера к.ч. број 2076/296 звана Б. њива површине 2150 м2, к.ч. број 2076/297 звана Б. ливада у површини 2200 м2 и дијелу парцеле број 2076/152 К.О. К. 1 звана Њ., шума укупне површине 1912760 м2 које су уписане у Посједовни лист број 226/13 К.О. К. 1, а на основу налаза и мишљења вјештака геодетске струке Митра Кљештана од 12.09.2019. године, скица снимања од 12.09.2019. године, допуне налаза и мишљења од 29.05.2020. године, копије катастарског плана од 29.05.2020. године који су саставни дио изреке пресуде, те да се тужени обавеже да то призна и да трпи да се Република Српска на предметним некретнинама укњижи са правом својине са дијелом 1/1, као и да се до сљедно томе наложи Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове Бања Лука, ПЈ Соколац да у катастру непокретности и важећим евиденцијама о непокретности изврши укњижбу права својине на означеним некретнинама у корист тужитељице са дијелом 1/1; 2 - да се утврди да је тужитељица власник дијела парцеле ближе означене као к.ч. број 1786 К.О. Б. новог премјера звана Г., по култури ливада 6. класе, укупне површине 11419 м2, уписана у лист непокретности број 108/0 К.О. Б. новог премјера, који дио одговара парцели означеној као к.ч. број 2076/292 К.О. К. 1 старог премјера звана Г. ливада у површини од 8500 м2, која је уписана у Посједовни лист број 226/13 К.О. К. 1, на основу налаза и мишљења вјештака геодетске струке Митра Кљештана од 12.09.2019. године, скице снимања од 12.09.2019. године, допуне налаза и мишљења од 29.05.2020. године, копије катастарског плана од 29.05.2020. године који су саставни дио изреке пресуде, те да се тужени обавеже да дозволи и трпи да се тужитељица на предметној некретнини укњижи са правом својине са дијелом 1/1, као и да се досљедно томе наложи Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове Бања Лука, ПЈ Соколац да у катастру непокретности и важећим евиденцијама о непокретности изврши ук њижбу права својине на означеној некретнини у корист тужитељице са дијелом 1/1. Одбијен је и захтјев тужитељице за накнаду трошкова поступка и иста је обавезана да туженом надокнади трошкове поступка у износу од 1.006,20 КМ. Другостепеном пресудом Окружног суда у Источном Сарајеву број 89 0 П 059768 24 Гж од 25.06.2024. године жалба тужитељице је одбијена и првостепена пресуда потврђена. Одбијен је и захтјев тужитељице за накнаду трошкова жалбеног поступка. Изјављеном ревизијом другосте пену пресуду побија тужитељ ица због повреде одредаба парничног поступка и погрешне примјене материјалног права, с а приједлогом да се побијана пресуда преиначи и тужбени захтјев усвоји или да се иста укине и предмет врати на поновно суђење. У одговору на ревизију тужени предлаже да се ревизија одбије као неоснована. Према исказаној вриједности предмета спора од 5.000,00 КМ, сагласно одредби члана 237. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09, 61/13 и 27/24- даље: ЗПП), изјављена ревизија није дозвољена. Међутим, тужитељица је предложила да се о ревизији одлучи у смислу одредбе члана 237. став 3. ЗПП, те је означила правна питања због којих се ревизија подноси. Цијенећи да су правни ставови из побијане пресуде супротни ставовима овог ревизионог суда (у погледу значаја рјешења донесеног у оставинском поступку, те значаја одлука које су донесене у управном поступку), па да су тиме испуњени услови из одредбе члана 237. став 3. тачка 2) ЗПП за мериторно одлучивање, овај суд је ванредну ревизију дозволио. Ревизија је основана. Предмет спора у овој парници је захтјев тужитељице да се утврди да је власник предметних некретнина, те да се тужени обавеже да то призна и да трпи да се тужитељица упише као власник на тим некретнинама са 1/1. Одлучујући о захтјеву тужитељице, на темељу изведених доказа, првостепени суд је утврдио: да су у листу непокретноси број 108/0, у А листу подаци о земљишту, уписане парцеле к.ч. 1751 Б. остали објекти површине 48 м2, к.ч. 1751 Б. њива 6. класе површине 714 м2, к.ч. 1752 Б. воћњак 5. класа површине 444 м2, к.ч. 1752 Б. шума 1. класе површине 443 м2, к.ч. 1753 /1 Б. ливада 7. класе површине 2577 м2, к.ч. 1753 /2 Б. пашњак 4. класе површине 893 м2, к.ч. 1754 Б. шума 4. класе површине 2421 м2, к.ч. 1786 Г. ливада 6. класе површине 11419м2, а у Б листу подаци о имаоцу права о 3 земљишту, право својине Б.(М.)К., обим права 1/1; да је рјешење Општине Соколац, Општински секретаријат за послове општинске управе, Одјељење за имовинско правне послове број … од 28.01.1983. године донесено у поступку узурпације, те да се наведеним рјешењем узурпантима М.(М.)К. и Н.(Р.)К. из Р. не признаје право власништва на узурпираном земљишту државне својине, из разлога што се ради о шуми; да је рјешењем Републичког секретаријата за финансије, Републичка управа за имовинско правне послове Сарајево … – бр: … од 08.03.1983. године жалба изјављена против тог рјешења одбијена; да су према подацима из налаза и мишљења вјештака геодетске струке Митра Кљештана од 12.09.2019. године, парцеле старог катастарског операта које су предмет спора, а које су означене као к.ч. број 2076/296 Б. њива у површини 215 м2, к.ч. број 2076/297 Б. ливада у површини 2200 м2 и к.ч. број 2076/292 Г. ливада у површини 8500 м2 настале цијепањем у априлу 1964 године од државне парцеле к.ч. број 2076/152 КО К. 1; да су исте биле уписане у ПЛ број 172 КО К . на посједнику М .К. до 1983. године; да су на темељу правоснажног рјешења које је донесено у поступку рјешавања узурпације исте отписане и уписане у ПЛ број 226/13 КО К. 1 на посједника ЈПШ „Шуме РС“ а.д. Соколац ШГ „Романија“; да је стари катастарски операт стављен ван снаге ступањем на снагу новог катастарског операта КО Б., Службени гласник РС број 74/05 од 18.08.2005. године; да су по новом катастарском операту предметне парцеле уписане у ПЛ број 108 КО Б . и изложене на туженог, на основу оставинског рјешења број О -… иза смрти његовог оца М .К.; да је РУГИП, ПЈ Соколац - Комисија за излагање на јавни увид података о јавним непокретностима, на основу рјешења које је ступило на снагу 2016. године, утврдила право својине на спорним парцелама к.ч. 1752, 1753/1, 1753/2, 1754, 1786 КО Б., те да су исте уписане у лист непокретности број 108, у корист Б.(М.) К. са дијелом 1/1, из разлога што комисија која је излагала наведене некретнине није узимала у обзир стари катастарски операт, односно није вршила поређење наведених спорних парцела по новом катастарском операту, у односу на стари катастарски операт. На темељу тих чињеница, првостепени суд налази да је тужени на основу оставинског рјешења уписан у ПЛ број 108 КО Б. са правом својине, па да је исти законит и савјестан посједник. Налазећи, даље, да тужитељица није извела доказе којим би доказала ништавост уписа туженог (рјешења о насљеђивању), нити је на основу ваљане исправе водила поступак уписа права својине у своју корист, првостепени суд је закључио да нису основани наводи тужбе да су приликом успостављања новог премјера спорне парцеле без правног о снова уписане у корист туженог. Из ових разлога првостепени суд је захтјев тужитељице одбио. Одлучујући о жалби тужитељице, другостепени суд је у свему прихватио чињенична утврђења и правне за кључке првостепеног суда, па је, позивом на одредбу члана 52. став 1. Закона о стварним правима („Службени гласник РС“, број 124/08 до 119/21), изјављену жалбу одбио и првостепену пресуду потврдио. Ревизионим наводима тужитељица са правом истиче да је побијана пресуда заснована на повреди одредаба парничног поступка. Нижестепени судови су одб ијање тужбеног захтјева тужитељице, превасходно, засновали на утврђењу да је тужен и на темељу оставинског рјешења иза свог оца М .К. на предметним некретнинама стекао право својине. Усљед тога, нису ни образлагали да ли тужитељици припада право својине на предметним некретнинама. 4 Међутим, тужени је могао наслиједити наведене некретнине само под условом да је његов отац био власник тих некретнина (при чему излагање некретнина по новом премјеру не представља законски основ за стицање права својине), а наведено рјешење не спречава тужитељицу да истакне захтјев за утврђење права својине на тим некретнинама по другом правном основу. Нижестепени судови нису дали никакав значај рјешењу Општине Соколац, Општинског секретаријата за по слове општинске управе, Одјељења за имовинско правне послове број … од 28.01.1983. године, које је донесено у поступку узурпације и којим М.К. и Н.К. није признато право својине, између осталог, на парцелама које су предмет спора у овој парници, као ни чињеници да је жалба против овог рјешења одбијена, те да нема података о евентуалном покретању управног спора, што значи да је исто коначно и правоснажно, иако је суд у парничном поступку везан коначном и правоснажном одлуком донесеном у управном поступку. Произлази, да нижестепени судови изведене доказе нису оцијенили у складу са одредбом члана 8. ЗПП, односно тако да оцијене сваки доказ засебно и све доказе заједно. Усљед наведеног нижестепене пресуде не садрже ни разлоге о релевантним чињеницама за утврђење коме припада право својине на спорним некретнинама, односно за одлуку о тужбеном захтјеву (одредба члана 191. став 4. ЗПП), па се тиме исте не могу ни испитати. Стога је изјављена ревизија усвојена и одлучено као у изреци, примјеном одредбе члана 250. став 2. ЗПП. Предсједник вијећа Горјана Попадић За тачност отправка овјерава Руководилац судске писарнице Биљана Аћић